Opis Knjiga Ko od vatre veoma upečatljivo vraća čitaoca u jedan period iz života Lenarda Koena i istorije Izraela. To je priča o jednom mladom umetniku u krizi i o jednoj mladoj zemlji u ratu, i o snažnom odjeku njihove uzajamne empatije. Divna knjiga koja dugo zaokuplja misli čitaoca.“ Nikol Kraus Fascinantna knjižica. Times Literary Supplement Fascinantna i napeta priča o vremenu koje je Lenard Koen proveo u Izraelu tokom Jomkipurskog rata vođenog 1973. Obavezno štivo za sve koji bi da znaju svaki detalj o Lenardu Koenu, koje sadrži odlomke iz njegovih neobjavljivanih rukopisa iz tog vremena. Saosećajno i promišljeno napisana knjiga. Suzan Vega Intrigantna priča, nalik paraboli, o trubaduru sklonom pacifizmu koji iznova otkriva svrhu svoga stvaralaštva u Sinajskoj pustinji tokom Jomkipurskog rata 1973. No, ona je i više od toga. Viđeno iz Fridmenove reporterske perspektive, Koenovo putovanje takođe postaje deo mnogo šire istorijske sage o Izraelu i jevrejskoj dijaspori. A kao što mogu potvrditi mnogi ljubitelji Koenovog stvaralaštva, muzika koja je nastala iz ovog neverovatnog preseka gotovo da ima snagu otkrovenja. Dajen Koul, WASHINGTON POST

Opis Bestseler Njujork tajmsa Gardijanova knjiga godine o muzici Biografija godine Nacionalnog javnog radija Prvo mesto nacionalne liste bestselera Publicistička knjiga godine časopisa Kerkus rivjuz „Ovo je biografija kakvu je Koen odavno zaslužio, i ona sve prethodne knjige o njemu čini praktično nepotrebnim.“ Roling stoun „Tvoj sam čovek… sadrži sve što je bitno – priče o dve žene po imenu Suzan, o životu na grčkom ostrvu Hidri, o druženju sa Irvingom Lejtonom, mahnitanju sa Filom Spektorom tokom snimanja albuma Smrt jednog zavodnika 1977. godine, kaluđerskom životu sa Sasakijem Rošijem na planini Boldi, vezi sa Rebekom de Mornej, trijumfu kompozicije ‘Aleluja’…“ Gloub end mejl „Impresionira svojom temeljnošću… Knjiga Simonsove, zahvaljujući njenom pomnom istraživačkom radu, zaslužuje epitet ‘definitivna’.“ Toronto star „Umetnik koji je neosporno čovek novog milenijuma dobija biografiju kakvu zaslužuje zahvaljujući knjizi Tvoj sam čovek… Ova velika knjiga o životu jednog velikana svuda je hvaljena…“ Montreal gazet „Knjiga Silvi Simons Tvoj sam čovek je najbolja vrsta biografije: ona koja produbljuje naše razumevanje čoveka kome je posvećena… ni za trenutak ne gubeći iz vida one stvari koje su nas pre svega i privukle njemu.“ Edmonton džornel „Puna dinamike i entuzijazma… Brižljivo uplićući niti svih [Koenovih] pesama i albuma u tkanje njegovog života, Simonsova umešno istražuje teme koje su stalna obeležja Koenovog dela.“ Pablišers vikli (iz veoma pohvalnog prikaza) „Upečatljivo… Obavezno štivo za svakoga koga zanima jedan od najuticajnijih kantautora našeg vremena.“ Buklist (iz veoma pohvalnog prikaza) „Simonsova nudi čitaocu obilje priča koje mnogo toga otkrivaju… Koen se pojavljuje pred čitaocem u svoj svojoj kompleksnosti, naizgled beskrajno briljantan, uz sijaset ljudskih nesavršenosti.“ Kerkus rivjuz (iz veoma pohvalnog prikaza) „Veoma upečatljiva biografija – Simonsova, kako se čini, razume protagonistu svoje knjige gotovo instinktivno, a deli sa njim sumorni pogled na svet ublažen ironičnim, ali i vragolastim smislom za humor.“ Nacionalni javni radio „[Simonsova] je napisala knjigu koja je nešto više od rok biografije kao potrošne robe. Ova knjiga je plod pomnog istraživanja, a njome odzvanjaju brojni glasovi: glas samog Koena, ali i glasovi njegovih prijatelja, poznanika i bivših ljubavnica.“ Kvil end kvajer „Ovo je više od puke biografije… Ovo je knjiga koja će vas još dugo zaokupljati. Ona će promeniti način na koji slušate Lenarda Koena.“ Pejst magazin „Život Lenarda Koena nudi nešto retko i fascinantno za muzičkog biografa… Silvi Simons je, znalački pišući o starom šarmeru, naslikala veličanstveno detaljan portret ovog umetnika, ispunjen naklonošću, ali ne i romantizovan.“ Telegraf

Opis ODLOMCI IZ KNJIGE: Maja 1996. drhtavom rukom sam okretao broj telefona Šimborske. Pola godine kasnije trebalo je da joj se dodeli Nobelova nagrada. Još uvek nije imala automatsku sekretaricu ni automatskog sekretara. Znao sam, ako je kod kuće, dići će slušalicu. Digla ju je. Predstavio sam se i pozvao je na susret tajne Limeričke lože nastale u čast profesorice Tereze Valas, koja se bavila istorijom i teorijom književnosti na Jagelonskom Univerzitetu, a i književnom kritikom. Poziv je sa smehom i oduševljenjem prihvaćen. Dobio sam i pismeni dokaz: „Ekselencijo! S oduševljenjem i zahvalnošću prihvatam velikodušan gest kojim sam stekla titulu počasnog člana Društva obožavalaca Tereze Valas. Nosiću je visoko podignute glave i koristiti u svakoj prilici koja mi se pruža ili ne pruža. Vislava Šimborska … Telefon je počeo da zvoni odmah nakon trinaest sati 3. oktobra 1996. godine. Naravno, bio je četvrtak, jer Švedska akademija zaseda četvrtkom. Tada je Vislavi Šimborskoj dodeljena Nobelova nagrada za književnost. Smesta sam u ime Limeričke lože napisao pismo u kome sam čestitao pesnikinji, koje je sugerisalo da je na odluku akademijinog žirija moralo da utiče limeričko stvaralaštvo Šimborske. Nekoliko nedelja kasnije, već kao njen sekretar, našao sam to pismo u gomili prepiske s čestitkama i imao priliku da sam sebi odgovorim. … Kada je godinu dana ranije Nobelovu nagradu za književnost dobio irski pesnik Šimas Hini, Šimborska je s olakšanjem odahnula. Šansa da sledećih godina tu nagradu dobije pesnik iz Evrope (Baranjčak je dodao – još iz katoličke zemlje s burnom istorijom, u kojoj je krompir glavna hrana) veoma je mala… Poznanici su se šalili da je Šimborska, po svoj prilici, jedina pesnikinja na svetu koja ne želi Nobelovu nagradu, jer se boji pometnje koju ta nagrada unosi u život. Međutim, u skladu s načelom ,,Svakom ono do čega mu je najmanje stalo”, Švedska akademija je odlučila da naredne godine nagradu dodeli upravo Šimborskoj: „Za poeziju, koja s ironičnom preciznošću dopušta istorijskom i biološkom kontekstu da se iskaže kroz fragmente čovekove stvarnosti”. Hini je tada u intervjuu koji je dao Jaceku Žakovskom čestitao Šimborskoj. Istovremeno ju je upozorio na probleme koji je sada čekaju: „Najveći problem predstavljaju pisma. Posle objavljivanja nagrade kreće velika poplava pisama. Treba osnovati kancelariju. Treba imati sekretaricu koja će primati hiljade telefonskih poziva. Od objavljivanja nagrade do Nove godine poplava će ispuniti stan i blokirati telefon, a faks će raditi dvadeset i četiri sata. Svako koga si takoreći od rođenja poznavao pisaće, telefoniraće, slati telegrame i faksove. Drugovi i drugarice iz škole, iz vrtića, iz dvorišta, svi (…) sada će te na najneverovatniji način pronaći, kao da se krenulo na nebo; kao da se čovek celog svog života nalazio u nekom apstraktnom središtu; kao da si se nalazio na nekom velikom stadionu punom manje ili više bliskih poznanika, blagonaklonih ljudskih lica”. Intervju se završavao karakterističnim rečima: „Poor, poor Vislava”. Godinu dana kasnije Šimborska će mu napisati: „Već je srećno prošla ,,nobelovska godina”. Kada si mi pre godinu dana pisao šta me čeka i ispričao mi o vlastitim iskustvima, smatrala sam da si malo preterao. Međutim, nisi – bio si potpuno u pravu – haos, buka, ni trenutak mira, neočekivane obaveze, putovanja, gomile pisama, mnoštvo telefona, brige i neprijatnosti. To vreme nije pogodovalo pisanju, čak ni refleksiji, a zbog toga živimo. Nadam se da već mirno radiš i pišeš svoje lepe stihove”.

Opis Dvadesetdvogodišnja Marijane Ilen se sa piscem Akselom Jensenom otisnula na dalek put iz Norveške do grčkog ostrva Hidra. Dok je Aksel pisao, Marijane je vodila domaćinstvo. Jednog dana, kada je otišla u nabavku, prišao joj je muškarac i pozvao je da se pridruži njegovom društvu za stolom. Predstavio se kao Lenard Koen, u to vreme nepoznat kanadski pesnik. Kada je impulsivni Aksel ostavio Marijane i njihovu bebu zbog druge žene, Lenard joj se približio i to je bio početak jedne nove, nežnije romanse. Dopunjena dosad neobjavljenim pesmama, pismima i fotografijama, knjiga So Long, Marianne donosi intimnu povest o Marijaninom životu – od odrastanja u Oslu, preko burne veze sa Akselom, do njenog života u međunarodnoj umetničkoj koloniji na Hidri šezdesetih godina i dalje. Pred vama je iskrena priča o putu Marijane Ilen, junakinje jedne od najlepših ljubavnih pesama svih vremena, ka samospoznaji.

Opis Prepiska Vislave Šimborske i Zbignjeva Herberta, koja nije samo prepiska istaknutih pesnika već i majstora preteškog umeća pisanja pisama, počinje 24. novembra 1955. godine zvaničnim (pisanim još uvek stilom tada prihvaćenim u SPP) pismom Šimborske, tadašnje sekretarice i urednice poezije krakovskog nedeljnika „Književni život“, pozivanjem Herberta da učestvuje u kolektivnoj prezentaciji pesnika, čiji su književni debiji planirani na talasu tzv. predoktobarske jugovine. Odgovor Herberta na to pismo (kao i četiri sledeća) nije sačuvan, moguće je da je svoje dve pesme: Tri studije na temu realizma i Stočić poslao redakciji preko Tadeuša Hšanovskog. U svakom slučaju pojavile su se već 18. decembra tekuće godine u 51. broju nedeljnika (pored pesama Mirona Bjaloševskog, Stanjislava Čiča, Ježija Harasimoviča i Bohdana Drozdovskog) u čuvenoj Prapremijeri pet pesnika, koja je – nakon prelomne Važikove Poeme za odrasle – bila drugi veliki književni događaj 1955. godine. Iako ne znamo odgovor pisca Zraka svetlosti na prvo pismo Šimborske i na njena sledeća četiri pisma, kao i na prvo sačuvano Herbertovo pismo (od 21. februara 1958. godine), ipak vidi se kako je zvanično početno poznanstvo prelazilo u veoma srdačno prijateljstvo, i više od toga, u međusobnu fascinaciju oba pesnika, koja je istrajavala decenijama, do telegrama Zbignjeva Herberta od 6. oktobra 1996. godine, u kome je čestitao Vislavi Šimborskoj Nobelovu nagradu i njenog elegantnog odgovora Zbiško, Veliki pesniče! Kada bi od mene zavisilo, Ti bi se sada mučio pisanjem govora… Rišard Krinjicki

Opis Književni mitovi imaju svoje male početke i tajne. U jesen 1951. godine, kada se istovremeno s objavljivanjem eseja Protiv pesnika taj dijalog zahuktao, obojica su se nalazila u krajnje teškom položaju, i obojica nisu imala šta da izgube. Gombrovič je već nekoliko godina bio „živ zakopan“ u argentinskoj banci, radeći sedam sati dnevno za mizernu platu. Miloš se već nekoliko meseci nalazio u emigraciji, odvojen od porodice, uveren da je poeziji došao kraj, doslovno opsednut pravovernim emigrantima. Možda je zahvaljujući tome istupio u časopisu Kultura sa silinom, bez kurtoazije i retorike, mimoilazeći sputavajuća načela dobrog tona. Kada se sada, nakon više od šezdeset godina čitaju njihovi iskazi, pada u oči uzak splet reči i fraza s iskustvom. Kao da je to bilo pisano celokupnim telom. „Poezija“, „umetnost“, „istorija“, „komunizam“, „stvarnost“ za njih nisu bili ideje, koje se odbijaju kao lopta, „niti ključni problemi epohe“ koje valja vešto rešavati. Odnosili su se pre svega na pitanje postojanja, na njegov psihički i fizički doživljaj. Od njihovog shvatanja i menjanja zavisilo je Gombrovičevo ustajanje sledećeg jutra u stanu u ulici Venecuela u Buenos Ajresu, odlazak u banku, uveče grabljenje bar sat vremena za pisanje, nalaženje mrvice smisla za to i sedanje za pisaći sto u zadimljenoj sobi, u velikoj, hladnoj, zapuštenoj kući u Aveniji Kornej. Mihal Šimanjski

Opis Entoni DiKertis je sjajan pripovedač, pisac koji je uzor drugim piscima, stvaralac koji bol pretvara u lepotu onako kao je Lu to činio u svojim pesmama. BONO Jedan briljantan umetnik pronašao je biografa koji je bio u stanju, kako je Lu to rekao, „da se nosi sa vatrom“ i da bude najautoritativniji tumač njegove muzike i njegovog života. STING Lu Rid – Jedan život najlucidnije je napisana biografija kontroverzne legende alternativnog roka. Da je bio u prilici da je pročita, Ridu ne bi prijala. U tome se ogleda jedan od najvećih kvaliteta ove knjige. NOVICA PETROVIĆ Nastala kao plod brižljivog istraživanja i veoma promišljeno napisana, ovo je najbolja biografija o Ridu ikada napisana. NJUJORK TAJMS BUK RIVJU Knjiga koja zaokuplja čitaočevu pažnju, puna novih saznanja koja je DiKertis znalački saopštio čitaocima. PIČFORK Kao pevač i kompozitor pesama Velvet andergraund i proslavljeni solo izvođač, Lu Rid je izumeo alternativni rok. Njegova muzika, koja je istovremeno vrhunac svetosti i perverznosti, prevazišla je žanrovske granice, obraćajući se milionima slušalaca, inspirišući novu generaciju muzičara i zauvek menjajući način na koji razmišljamo o toj ikoničkoj eri seksa, droga i rokenrola. Tokom čitave svoje karijere, koja je potrajala pet decenija, Rid je predstavljao oličenje umetničke samosvesti i uspevao je da predstavi lepotu, paranoju i dinamičnost svoga vremena u nizu hitova, eksperimentalnih albuma i posredstvom svoje ličnosti koja je uvek bila u centru pažnje. Ovo je uzbudljiva, provokativna priča o njegovom kompleksnom životu. Cenjeni saradnik časopisa Roling stoun, Entoni DiKertis intervjuisao je Rida više puta i dobro ga je poznavao. Zalazimo duboko u svet andergraund umetničkih klubova i osluškujemo dok Velvet andergraund u studiju snimaju svoja najznačajnija ostvarenja, a takođe uživamo u detaljima Ridovih odnosa sa legendama poput Endija Vohola, Peti Smit i Dejvida Bouija. Prepuna novih saznanja, otkrivalačka i intimna, biografija Lu Rid predstavlja uzbudljivi omaž jednoj esencijalnoj ikoni američke kulture. Knjiga Lu Rid: Jedan život u pretplati na sajtu do 19. aprila 2024. godine sa popustom od 50%!

Opis Bestseler Njujork tajmsa Gardijanova knjiga godine o muzici Biografija godine Nacionalnog javnog radija Prvo mesto nacionalne liste bestselera Publicistička knjiga godine časopisa Kerkus rivjuz „Ovo je biografija kakvu je Koen odavno zaslužio, i ona sve prethodne knjige o njemu čini praktično nepotrebnim.“ Roling stoun „Tvoj sam čovek… sadrži sve što je bitno – priče o dve žene po imenu Suzan, o životu na grčkom ostrvu Hidri, o druženju sa Irvingom Lejtonom, mahnitanju sa Filom Spektorom tokom snimanja albuma Smrt jednog zavodnika 1977. godine, kaluđerskom životu sa Sasakijem Rošijem na planini Boldi, vezi sa Rebekom de Mornej, trijumfu kompozicije ‘Aleluja’…“ Gloub end mejl „Impresionira svojom temeljnošću… Knjiga Simonsove, zahvaljujući njenom pomnom istraživačkom radu, zaslužuje epitet ‘definitivna’.“ Toronto star „Umetnik koji je neosporno čovek novog milenijuma dobija biografiju kakvu zaslužuje zahvaljujući knjizi Tvoj sam čovek… Ova velika knjiga o životu jednog velikana svuda je hvaljena…“ Montreal gazet „Knjiga Silvi Simons Tvoj sam čovek je najbolja vrsta biografije: ona koja produbljuje naše razumevanje čoveka kome je posvećena… ni za trenutak ne gubeći iz vida one stvari koje su nas pre svega i privukle njemu.“ Edmonton džornel „Puna dinamike i entuzijazma… Brižljivo uplićući niti svih [Koenovih] pesama i albuma u tkanje njegovog života, Simonsova umešno istražuje teme koje su stalna obeležja Koenovog dela.“ Pablišers vikli (iz veoma pohvalnog prikaza) „Upečatljivo… Obavezno štivo za svakoga koga zanima jedan od najuticajnijih kantautora našeg vremena.“ Buklist (iz veoma pohvalnog prikaza) „Simonsova nudi čitaocu obilje priča koje mnogo toga otkrivaju… Koen se pojavljuje pred čitaocem u svoj svojoj kompleksnosti, naizgled beskrajno briljantan, uz sijaset ljudskih nesavršenosti.“ Kerkus rivjuz (iz veoma pohvalnog prikaza) „Veoma upečatljiva biografija – Simonsova, kako se čini, razume protagonistu svoje knjige gotovo instinktivno, a deli sa njim sumorni pogled na svet ublažen ironičnim, ali i vragolastim smislom za humor.“ Nacionalni javni radio „[Simonsova] je napisala knjigu koja je nešto više od rok biografije kao potrošne robe. Ova knjiga je plod pomnog istraživanja, a njome odzvanjaju brojni glasovi: glas samog Koena, ali i glasovi njegovih prijatelja, poznanika i bivših ljubavnica.“ Kvil end kvajer „Ovo je više od puke biografije… Ovo je knjiga koja će vas još dugo zaokupljati. Ona će promeniti način na koji slušate Lenarda Koena.“ Pejst magazin „Život Lenarda Koena nudi nešto retko i fascinantno za muzičkog biografa… Silvi Simons je, znalački pišući o starom šarmeru, naslikala veličanstveno detaljan portret ovog umetnika, ispunjen naklonošću, ali ne i romantizovan.“ Telegraf